Prvi deo rata

Iako se već u pohodu protiv Sveva pokazalo da rimska armija ne želi ratovati samo da bi zadovoljila ambicije svojih vojskovođa, Cezar se početkom sledeće godine, 57. pre nove ere odlučuje za još jedan riskantan pohod. Izgovor je, ovoga puta, našao u navodnoj zaveri Belga iostalih Gala, ali mu je pravi cilj od samoga početka bilo pokoravanje cele “slobodne Galije”. Da bi postigao ovaj cilj Cezar je pojačao svoje strojeve na ukupno osam legija, u leto 53.god pre nove ere, pod svojom vlašću imao je celih 10 legija. Ovolika koncentracija vojne snage u rukama samo jednog upravnika provincije sigurno je uznemirila rimski Senat, posebno jer je ova armija postala moćan ratni stroj koji je Cezaru zakleo na vernost. Ovakav razvoj događaja nije proistekao samo iz Cezarove harizme i njegovog ratnog genija, već i iz činjenice da je on odlično razumevao i materijalne potrebe svojih vojnika za čije je namirenje, ali i popunjavanje osobnih zaliha, često organizovao pljačkaške pohode protiv galskih sela.

U svom pohodu Cezar se oslanjao i na galske saveznike Rima, kao što su bili Edui koji su jako profitirali od vojnog pohoda iz godine 58. p.n.e ali je računao i na međusobnu galsku neslogu koju je vešto koristio za svoje ciljeve. U prvom naletu rimske legije su prodrle na sever Galije, teško porazile Belge (pri čemu je pleme Neura gotovo potpuno istrebljeno) i tako izbile na obalu Atlantika. Cezar je javio da je cela Galija pokorena, što nije odgovaralo istini.

Već sledeće godine, 56. p.n.e, Cezar je morao ugušiti nekoliko ustanaka pokorenog stanovništva. Ništa drugačije nije bilo ni u godinama koje su dolazile, tako da je, praktično, svakog leta rimska vojska bila angažovana u gušenju pobuna i ponovnom pokoravanju Gala. Da bi jasnije demonstrirao rimsku vojnu superiornost, Cezar je preduzeo i jedan vojni pohod preko Rajne u kasno leto 55. p.n.e. kao i dveekspedicije na Britanska ostrva Po povratku sa drugog pohoda u jesen 54. Cezar je opet morao ugušiti galski ustanak, ovoga puta plemena Kornuta, koji su se pobunili zbog nametanja poreza i obaveze davati pomoć rimskoj vojsci.

U novembru 54 god. p.n.e. rimska vojska je kod Atvatuka pretrpela težak poraz, kada je kralj Eburona, Ambioriks, uništio jednu legiju i pet jedinica rimske vojske. Cezar, koji je zimu provodio u logoru Samarobriva (danas Amijen) od tada se okrutno svetio civilnom stanovništvo ovog ratobornog plemena.

Da bi zaustavili dalje istrebljenje nedužnog naroda, galske starešine su se okupile i predale Cezaru 53. godine p.n. e. dozvoljavajući i da se pogube vođe bune. Pošto su iste godine u pomoć nemirnim Galima pristigla i neka germanska plemena, odlučio se Cezar na svoj drugi prelazak preko Rajne. Kako je situacija u Galiji izgledala mirna Cezar je krajem te godine svoje trupe povukao u severnu Italiju jer su u Rimu opet izbili politički nemiri. Tu ga je početkom 52. godine p.n. e. zatekla do tada najveća galska buna.